UTICAJ ODNOSA Ω3 I Ω6 MASNIH KISELINA NA NORMALIZACIJU LIPIDNOG STATUSA
Omega-3 masne kiseline ulaze u sastav ćelijske membrane, gde učestvuju u pravilnom funkcionisanju ćelijskih receptora. Takođe, one su polazna „sirovina” za sintezu hormona koji regulišu zgrušavanje krvi, kontraktilnost i relaksaciju zidova arterija, kao i inflamatorne procese u ljudskom telu. Omega-3 masne kiseline učestvuju i u procesima genske ekspresije, te deluju preventivno kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti i šlog, pomažu u kontroli lupusa, ekcema, reumatoidnog artritisa. Osim toga, neke studije su pokazale da omega-3 masne kiseline imaju protekivnu ulogu kada su u pitanju kancerogene bolesti.
Najvažnije omega-6 masne kiseline za organizam su linolna (LA), gama-linolenska (GLA) i dugolancana arahidonska kiselina (AA). Rezultati velikog broja istraživanja ukazuju da bi korekcija narušenog odnosa, omega-3 i omega -6 masnih kiselina, izazvanog greškama u ishrani ( višak industrijskih masti i šećera), mogla povoljno uticati na nivo lipida u krvi, krvni pritisak kao i na procese zapaljenja i imunitet. Potrebe za ovim nutrientima su procenjivane od strane više nacionalnih i internacionalnih tela, International Society for the Study of Fatty Acids and Lipids (ISFFAL) je 2004. godine preporučila da odrasle osobe unose 2% dnevne potrebne energije u vidu linolne kiseline kao jedine esencijalne omega-6 masne kiseline, dok bi za decu i 1% moglo biti dovoljno. Prema americkim podacima datim u Dietary Reference Intakes for Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids iz 2005. godine, odgovarajuci dnevni unos za linolnu kiselinu iznosi 17 g za muškarce i 12 g za žene (oko 5% dnevnog energetskog unosa). Pri unosu omega-6 masnih kiselina cesto se postavlja gornja granica poželjnog dnevnog unosa i to na 10% dnevno potrebne energije. Razlozi su sledeci: uobičajenom ishranom baziranom na biljnim rafinisanim uljima i mastima ( zejitin, margarin..) uglavnom se unosi više od preporučenih količina a u većim količinama omega-6 masne kiseline mogu delovati pro-oksidativno-zapaljenski. Ovo je jedan od načina stvaranja slobodnih radikala-jedinjenja koja imaju neuparen elektron i teže da preuzmu nedostajući elektron sa bilo kog molekula ili atoma, što vodi ka oštećenju ili smrti ćelije.
Važnost uravnoteženog unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina
Omega 6 i omega 3 masne kiseline i njihovi metaboliti konkurišu za ista mesta na različitim ćelijskim nivoima, prvenstveno u ćelijskom zidu koji je prva osnovna linija zaštite ćelije. Rezultati brojnih naučnih istraživanja ukazuju da dijetni višak omega 6 masnih kiselina onemogućava distribuciju i pozicioniranje omega 3 masnih kiselina u okviru najvažnijih metaboličkih procesa. Nedostatak omega 3 masnih kiselina korelira s pojavom više od 50 zdravstvenih poremećaja i bolesti uključujući tumore, bolest srca i krvotoka, dijabetes, moždani udar i artritis. Degenerativne bolesti «zapadnog» sveta rastu gotovo linearno s eliminacijom omega 3 uz povećan udeo omega 6 masnih kiselina u našoj ishrani.
Iako je glavnim krivcem za pojavu kardiovaskularnih bolesti proglašena zasićena masnoća životinjskog porekla, u praksi se utvrdilo da je preterani unos biljnih ulja (omega 6) i rafinisanih šećera, nosi još veći rizik po zdravlje.
Ako unosimo odgovarajuću vrstu masnoća u odgovarajućoj količini i ravnoteži, koristeći u pripremi odgovarajuće metode, oni postaju čuvari našeg zdravlja.
Gledajući u daleku istoriju uočavamo da su omega 3 i omega 6 masne kiseline u prehrani čoveka bile zastupljene u skoro podjednakoj proporciji. Određene omega 3 i 6 spadaju u esencijalne nutrijente, što znači da se ne mogu sintetisati u telu. Potrebe organizma se zadovoljavaju iz hrane, odnosno dodataka prehrani. Uravnotežen i odgovarajući odnos obe vrste navedenih omega masnih kiselina je značajan jer one regulišu mnoštvo metaboličkih funkcija preko svojih metabolita, prostaglandina i eikozanoida, koje brojni autori nazivaju super-hormonima a najviše se izučavaju njihova prozapaljenska i antizapaljenska svojstva. Takođe mnogi autori, kako evropski tako i američki, usaglašeni su u stavu da mora postojati ravnoteža između „dobrih“ i „loših“ eikozanoida, odnosno između omega 3 i omega 6 masnih kiselina. Gotovo svaka biološka funkcija je na neki način povezana s pomenutom ravnotežom. Omega 3 je u uskoj vezi s kontrolom upalnih procesa, zdravljem kardiovaskularnog sistema, nervnom regulacijom, alergijskim reakcijama, kontrolom imunog odgovora i uticaja hormona na metaboličke procese, kao i na kogniciju i raspoloženje.
Dijete koje su smanjivale udeo omega 3 s jeftinijim izvorima omega 6 masnih kiselina uzrokovale su, na duge staze, hormonski disbalans i metaboličke poremećaje.
Novo doba „low fat“ dijetnih režima promenilo je odnos omega 6 i omega 3 masnih kiselina, koji je kroz istoriju hiljadama godina pre industijalizacije bio blizak odnosu 3:1 do 1:1 a danas na čak 15:1 do 20:1!!
Jasno je da ovako velika promena mora imati značajan uticaj na sve metaboličke procese a na nama je da pravilnim izborom namirnica iz prirodnih izvora ili funkcionalne hrane, dođemo do pravilnog odnosa u našem režimu ishrane.
